Heroinska kriza − Ima li spasa?
Heroinska kriza predstavlja jedno od najtežih i najneprijatnijih stanja u kom se može naći ljudski organizam. Ona nastaje kao posledica korišćenja heroina, droge koje izaziva najveću zavisnost.
Kompulzivnost koja se vezuje za drogu podrazumeva da se ceo život zavisnika vrti oko nje. Jedini cilj uzimalaca je doći do novca za drogu i nabaviti je što pre. Takođe, oni brinu i o mestu za konzumaciju, te kako sakriti tragove korišćenja i zavarati ukućane. Sve misli su, dakle, usmerene na drogu − na njeno uzimanje i sećanje na trip koji ona izaziva.
Pri uzimanju heroina, uobičajen je osećaj prijatnosti i zadovoljstva, kada „nestaje“ svaka neprijatnost, tuga i bol. Najveći i najbrži nalet euforije (rush) postiže se intravenoznim unosom heroina (za samo 7−8 sekundi). Prilikom ušmrkavanja ili pušenja, snažan efekat se odlaže za desetak minuta.
Ipak, ovaj nalet toplote i zadovoljstva kratkog je daha. Nakon samo nekoliko sati od uzimanja poslednje doze, javljaju se prve negativne posledice.
Simptomi heroinske krize
Veoma jaka želja da se šat ponovi što pre i po svaku cenu, prvi je u nizu simptoma zavisničke krize. Ono što zavisnika najpre nagoni na ponovno uzimanje droge jeste prijatna senzacija koju ona izaziva. Strah od apstinencijalne krize i izbegavanje tegoba koje ona donosi takođe je snažan motiv da se heroin ponovo uzme. Kako bi se predupredili ili eliminisali simptomi heroinske krize, droga se uzima iznova i iznova.
Heroinska kriza je stanje koje isprva karakteriše izuzetno snažna i nezadrživa potreba da se uzme nova količina droge. Ta opsesivna misao je sveprožimajuća i obuzima celog čoveka: njegovu psihu, emocije i telo. Zbog heroinske krize pati čitav organizam: zavisnik ne može da jede, ne može da spava, a loši efekti uzimanja heroina postaju sve izraženiji.
Prvi simtomi kriznog stanja jesu drhtavica i pojačano znojenje, mučnina i suvoća usta. Kako kriza napreduje, javljaju se i njeni teži oblici: povraćanje, dijareja, osećaj trnjenja i nepodnošljivog svraba (kao da hiljade mrava gamiže unutar tela), kao i jeza, odnosno naježenost kože. Insomnija je, takođe, još jedan pokazatelj adikcione krize.
Najveći apstinencijalni udar manifestuje se kroz hipertenziju i veoma intenzivne bolove u svim delovima tela. Bol se javlja u svim untrašnjim organima: jako probadanje u predelu srca, stezanje u grudima i nedostatak daha. Prisutni su i izuzetno snažni bolovi u kostima i mišićima, koji uzrokuju njihovo grčenje i potrebu da se udaraju. Zbog toga se, tokom apstinencijalne krize, zavisnici ili grče na podu, odnosno krevetu, ili skaču i udaraju se o zid.
Koliko traje heroinska kriza?
Posledice heroinske zavisnosti su izuzetno ozbiljne i često smrtonosne: drastične vaskularne promene (molekularne i neurohemijske), otkazivanje bubrega i otežano funkcionisanje jetre, upala pluća i srčana oboljenja. Bez obzira na ove zastrašujuće činjenice, zavisnici svu svoju energiju troše kako bi uzeli novu dozu.
Apstinencijalna kriza je najintenzivnija u prvih 24−48 sati od poslednjeg injektiranja, a može trajati i po nekoliko sati ili čak dana. Posle oko nedelju dana, simptomi znatno slabe ili se potpuno gube. Nakon kriznog stanja, organizam je fizički, psihički i emotivno potpuno iscrpljen. Osećaj beznađa, utučenosti i bezvrednosti potpuno preplavljuje konzumenta.
Međutim, žudnja za drogom najčešće ostaje i može se javiti nekoliko meseci ili čak godina nakon poslednjeg korišćenja. Nažalost, kako bi opet postigla osećaj zadovoljstva, većina zavisnika se vraća heroinu i sve se nastavlja.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Koliko je put droge opasan, najbolje kazuje izreka da najpre čovek uzima drogu, posle droga uzima drogu, a na posletku droga uzima čoveka.
Posledice koje zloupotreba droge ostavlja na pojedinca, njegovu porodicu i društvo u celini ozbiljne su i pogubne. Zdravstveni i finansijski problemi, socijalna i radna disfunkcionalnost pogađaju sve koji su na bilo koji način upleteni u bolest zavisnosti. Zato je neophodno što pre započeti proces detoksikacije i rehabilitacije.
U borbi protiv psihičke krize, koja predstavlja ključni faktor u izlečenju bolesti zavisnosti, tim specijalista iz bolnice Dr Vorobjev spreman je da vam pomogne svakoga dana, u bilo koje doba dana ili noći.
Strah od recidiva često je prisutan i nakon rehabilitacije. Zbog toga, u fazi očuvanja rezultata, godinu dana nakon kliničkog lečenja, naš tim pacijentu pruža punu psihološku podršku.
Ne oklevajte da nam se obratite. Mi verujemo i znamo da je izlečenje moguće.